U zapadnom svetu sama reč Guru neretko izaziva izvesnu nelagodu, pa čak i izvestan strah u ljudima. Reč Guru na sanskritu, staroindijskom jeziku, znači “onaj koji rasteruje tamu”. To je svako ko prenosi znanje, tradicionalno, duhovno, ili specifično, ali istinsko. Tako, na primer, guruom zovu u Indiji i učitelja muzike ili streličastva. Time se ukazuje na činjenicu da je odnos učitelja I učenika specifičan i drugačiji od odnosa između studenta i nastavnika ili profesora. Takav odnos se bazira na kompletnom poverenju i bliskosti u kome guru kao učitelj učeniku predaje sve znanje koje ima a učenik zp znanje upija i potpuno poštuje, sledi svoga učitelja i veruje mu. Taj odnos je potpun I kroz njega učitelj postepeno remodelira i ličnost učenika i vodi ga kroz život sve dok učenik ne dostigne vrhunac u svome razvoju.
Ipak, u užem smislu reč Guru se odnosi prevashodno na duhovnog učitelja koji nam pomaže da se proguramo kroz gustu nepreglednu tminu Neznanja. Kod nas oduvek postoje gurui, samo se zovu duhovnici ili starci. To su monasi koji su odmakli na duhovnom putu i poznaju ljudsku dušu. Oni po pravilu svi imaju jednu retku, najvažniju, najvredniju i neprocenjivu ljudsku osobinu: razumevanje. Tako na primer iako sami možda nisu iskusili ovozemaljsku ljubav i bračne odnose, probleme u odgoju dece ili recimo negativne posledice pohlepe koja se ponekad ispolji u vidu dugova i kredita – oni mogu da nam daju ispravan savet u vezi sa ovakvim problemima. Oni poznaju suštinsku prirodu čoveka, i za razliku od psihologa i psihijatara puni su istinske ljubavi i istinskog razumevanja. Guru nije svaki joga instruktor ili osoba koja poseduje određena znanja iz raznih oblasti duhovnog puta. Pravih Gurua ima veoma malo, možda ni koliko prstiju na šaci i budući učenik mora da uloži iskren napor i želju da pronađe svog Gurua.
U prvi mah biste mogli da zaključite: Šta će meni Guru? Ja nisam religiozna, ja nisam vernik? U starim spisima Indije naći ćete vrlo jasan opis ljudi koji tragaju za Guruom:
Na ovo pitanje postoji drevni i jednostavan odgovor: postanite učenik i Guru će se pojaviti na vašem životnom putu, doći će vam u ruke neka knjiga, srešćete nekoga ko će vas uputiti u određenom pravcu… mogućnosti su bezbrojne. Ako ste iskreni, radite na sebi, pazite na ponašanje, čistite svoj govor od prekosti, vredni ste, spremni na promene, želite da se menjate, želite da napredujete, osećate potrebu da se pročistite – budite bez brige, odgovarajući Učitelj će ući u vaš život, na ovaj ili onaj način. Od tog trenutka počinjete da razvijate odnos sa njim i taj odnos i je drugačiji od bilo kog drugog odnosa koji imate sa bilo kim, bilo sa prijateljima, decom , roditeljima, mužem, ženom…
Ljudi se plaše da će ih odnekuda ščepati istočnjački učitelj, isprati im mozak a onda im isprazniti račun u banci. Kakve su to zablude? Kao prvo, račun u banci vam je mnogo puta ispraznila država, oduzela u više navrata počev od II Svetskog rata na ovamo poštenim ljudima sve što su stekli, u jednom danu, pa opet većina voli i sledi vođe. Ispira vam mozak potrošačka pošast koja vas agresivno i sugestibilno, sa velikom keativnošću mami da kupujete sve i svašta, čak i veštačka gazirana pića i piva, ništa zdravija od sredstava za čišćenje kupatila. Veruje se reklamama banaka, upada se u kredite više-manje samo da bi banke cvetale a njihovi direktori podelili bonuse. Često smo lakoverni i lak plen marketinških znalaca i medijske manipulacije, ali budi se otpor, sumnja i strah tek kada se pomene verovanje duhovnom, svetom čoveku.
Zašto bi samo religiozni ljudi išli kod duhovnika u manastir po savet ili blagoslov? Zar ne biste uradili sve na svetu da saznate kako da rešite neki gorući problem? Ko će vam pomoći kada ne možete da donesete važnu odluku? Vaš um je tada zamućen i nejasno vidi stvari, treba vam neko mudar da vam pokaže rešenje. Zar ne treba svakom blagoslov, duhovna podrška na mnogim raskršćima na koje nas život nanese? Odabrati zanimanje, promeniti posao, naći partnera, izaći iz duhovne krize ili depresije, izlečiti se od teške bolesti, dobiti zdravo dete – svako od nas doživi trenutke kada bi mu dobro došao neko ko intuicijom vidi daleko dalje od nas i kome možemo u potpunosti da verujemo. Nema ničeg lepšeg nego imati snažnu veru i verovati nekome u potpunosti, bez ostatka. Ta vera se prenosi na veru u sebe, a tek tada čovek ima pravo da se tako zove, kada ima potpunu veru u sebe.
Čak i ako mislite da je sve ovo potpuna glupost, niste prihvatili ove argumente, nemate veru, ne zanima vas duhovni razvoj, ne volite religiju – tada budite kulturni i prihvatite da može da postoji I nešto što je drugačije. Neka ljudi veruju, neka imaju Gurue, briju glave, igraju u narandžastom. Neka budu srećni na SVOJ način. Jedan pesnik I intelektualac Srbije je nedavno rekao: “Beograd će biti metropola tek kada Hare Krišna pokret bude ulepšavao naše trgove svojom pesmom.” Budite otvoreni, ostanite otvoreni.
Svami Omgjanam
Februar 2015.