Bhakti Joga – Put Otvaranja Srca

Postoje razne grane joge i svaka od njih posebno razvija jedan od aspekata našeg bića. Klasična joga zagovara kombinovanje više grana joge da bi razvoj ličnosti bio kompletan. Elementarne potrebne čoveka su: zdravlje, mir i zadovoljstvo (ispunjenost). Ukoliko nam nešto od ovoga nedostaje nećemo moći da budemo srećni i da iskusimo pun potencijal života. Zato da bismo bili zdravi treba da razvijamo telo fizičkim vežbama (asana), vežbama disanja (pranajama) i vežbama čišćenja organizma (šatkarma). To je hatha joga. Međutim, da bismo iskusili mir i ispunjenost treba da paralelno radimo neke prakse rađa joge koje sistematski pročišćavaju um. Kao što baštovan pripremi zemlju u svojoj bašti da bi posadio biljke i dobio plodove, vežbama relaksacije, meditacije i razvijanja vrlina iz rađa joge mi plevimo korov ljubomore, pohlepe, zavisti, ljutnje, briga, strahova i drugog.

Međutim, da bi život dobio na punoći, lepoti i dubokoj ispunjenosti emotivni deo našeg bića mora da se razvije. Kada je čovek upleten u svakodnevne brige, postaje skučen u svoju čauru i ne primećuje da mu se srce osušilo. Savremeni čovek je pretežno intelektualan. Misli, misli i misli, a srce vrlo lako otvrdne. Borba za život i monotona dnevna rutina u kojoj nema skoro nišega za dušu učine nas okrenutima samom sebi i neprimetno otvrdnu srce. Život je gorak i ružan samo ako smo se stegli i zatvorili srce. Spoljašnji uslovi zaista ne moraju da imaju neposrednu vezu sa našim unutrašnjim subjektivnim iskustvom života. Ko je bio u Indiji mogao je da vidi siromašne ljude nasmejane, zadovoljne, mirne i pomirene. Isto tako viđamo oko nas imućne ljude namrštene i usamljene u svojim blindiranim limuzinama.

Da li smo dopustili da nam srce postane malo, suvo, otvrdlo? Koliko puta se nasmejemo tokom dana? Kada smo poslednji put spontano zapevušili, onako bez razloga? Da li se lako obradujemo? Da li osetimo potrebu da dajemo, podelimo, pomažemo drugima? Da li pomognemo nepoznatom čoveku, nekome ko nam nije blizak i deo našeg kruga? Da li imamo veru u sebe, u život, u dobar ishod svega? Da li se spontano stavimo u kožu drugih ljudi, onih koji su u nevolji ili ih gledamo kao stranci, bez osećaja, zadovoljni što nismo na njihovom mestu? Da li osećamo radost i lepotu kada nam pogled padne na malo dete ili neku životinju? Da li se osetimo prijatno kada vidimo srećne ljude, uspešne, zaljubljene, ili nas tada uhvati zavist? Kada otvorimo srce radujemo se i kišnom danu, a prazan novčanik nije uzrok naših briga. Setite ste kada ste bili zaljubljeni kako je subjektivan pogled na stvarnost bio ružičast. Setite se momenata kada vam je srce bilo otvoreno kako je tada biti živ bilo prijatno iskustvo. To može da postane trajno stanje. Na tome treba raditi.

Bhakti joga je grana joge koja radi na pravilnom razvijanju jednog ogromnog segmenta našeg bića – emocija. Emocije su sila i kada su raspršene na sve strane postaju kao vetar koji uzalud duva preko polja. One su varljive: čas su pozitivne, čas negativne. Promeljivost i nestalnost je glavna osobina emocija. Međutim, emocije su sok života. One su neophodni začin koji čini život dubokim, bogatim iskustvom. Ono što treba da uradimo je da ih usmerimo kao što vetrenjača usmerava vetar da bi dobila neverovatnu snagu. Bhakti joga je rad na emotivnom delu ličnosti kroz različite prakse. Pevanje kirtana, vežba meditacija đapa samo su neke od praksi koje se obično vezuju za bhakti jogu. Postoje stupnjevi bhakti joge:

• Meditacija koja će osloboditi i usmeriti osećanja.
• Pevanje mantri i kirtana da se otvori srce.
• Pronaći svoju inspiraciju u životu. Pronaći pozitivan fokus i usmerenje.
• Preneti uzvišene ljudske kvalitete u svakodnevni život.
  

Bhakti joga je proces lične, psihološke, mentalne i emotivne transcormacije od negativnog, sebičnog, umrtvljenog stanja do uzvišenog, plemenitog, svetog stanja bivstvovanja. To je put sublimacije prirodno grube, negativne ljudske prirode koja je svima nama osnov, da bi se razvila priroda čistote i harmonije. Cilj bhakti joge je savršena unutarnja čistota. Šta to znači?Očistiti svaku negativnu misao i sprečiti razvijanje negativnih osećanja. Jedan veliki bhakta Sufi tradicije je rekao: “Ne kritikuj. Ili Bog ili kritizerstvo – biraj!

Emocije nisu ništa drugo nego energija. One su energija u pokretu, baš kao vetar. One nisu same po sebi obojene. Kada emociju obojimo mentalnim stanjem ona i sama poprimi boju tog mentalnog stanja. Emocija u svojoj izvornoj formi je kao kristal. Ako iza kristala stavimo crvenu tkaninu, kristal će postati crven. Ukoliko stavimo crnu tkaninu, kristal će izgledati kao da je crn. Slično tome, kada vežemo emocije za novac, emocija će se očitovati kao pohlepa. Kada vežemo emociju za osobu suprotnog pola, ta emocija će postati strast. Ako je emocija vezana za dete biće ljubav. Emocija povezana za neprijatelja ili suparnika, postaće mržnja. Kada se emocije usmere prema višoj svesti, ona će postati čista, uzvišena ljubav – šudha prem. To je cilj bhakti joge. Duboko religiozni ljudi, monasi koji sve svoje emocije usmeravaju Bogu mogu da dožive tu čistu ljubav.
Šta za nas obične ljude znači bhakti joga? Kako da svaki čas ne padamo u očaj i depresiju i budemo stalna žrtva oscilirajućih emocija? Kako da omekšamo srce da bismo osetili punoću života?

Evo nekoliko vežbi bhakti joge:   

• Satsang – Sat je istina. Satsang znači živeti u istini. To znači i biti u društvu pozitivnih, uzvišenih, duhovnih ljudi. Jogin više zazire od negativnog čoveka nego od zmije otrovnice. Svaka stvar koja nas dovede bliže duši jeste satsang. Sve što nas uvlači u mulj nižeg uma je suprotno od satsanga. Ružne vesti, mračan film, zavidna prijateljica, muž koji nas ubija u glavu, ogovaranje, grub, razdražujući govor – sve su to stvari koje jogin pažljivo izbegava. Pročitati pasus mudre knjige, voditi inspirativni razgovor sa prijateljem, slušati govor duhovnog čoveka, to je satsang.
• Život bez maske – pravi život u istini je biti onakav kakav jesi, bez maske i ograda. Preispitivati sebe u svakom momentu i truditi se da unutrašnji izraz bića postane i spontano spoljašnje ponašanje. Otarasiti se lažnosti i licemerja u odnosima i komunikaciji jeste pravi satsang.
• Prihvatite realnost. Prihvatite sebe onakvim kakvi jeste. Prihvatite situaciju u kojoj se nalazite. Prihvatite svoj život. Naša prirodna tendencija je da sve prilagođavamo svojim željema, potrebama pa i hirovima. Sve smo prilagodili sebi. Ništa drugo i ne radimo nego samo naneštamo okolnosti da nama odgovaraju. Pustite malo da život bude kakav jeste. Neka je malo i prazan novčanik. Pa šta? To je tajna: onoga momenta kada pustitte uzde života (koje i onako samo umišljate da vi držite), božanska ruka počinje da vas vodi i život prestaje da bude mučna borba. 
  
• Zadovoljstvo. Razvijajte osećaj zadovoljstva u sebi. Ne žalite se stalno. Potrudite se da se osećate dobro u svakoj sutuaciji. Ne kritikujte, uživajte u svemu. Ne žalite se na svoje najbliže, na materijalnu situaciju, na državu. Nađite nešto dobro u svemu oko vas.
• Dajte. Daj, daj i daj. Svaki dan dajte nešto. Osmeh drugom ljudskom biću, ruku baki na prelazu, stari kaput siromahu, skuvajte ručak komšiji… Davanje otvara srce. Iz početka je teško dati. Ne znate ni šta, ni kome, ni kako da date. Zato što je srce ogrubilo i zaboravilo kako se daje. Ali počnite da dajete kao bilo koju vežbu joge. Svaki dan dajte ponešto od sebe drugome i videćete kako život postaje lepo iskustvo. 

Svami Omgjanam (Olja Bošković)